Ogledala

Facebookgoogle_plus

IMG_3993

Ne znam da li se neko sjeća  onog teksta “Ono što tražiš, isto traži tebe.” u kome sam pisala o tome kako sam bila dio jedne FB grupe u kojoj smo se okupili  da bi jedni drugima bili podrška na putu promjene koji želimo da pređemo? Za mene je to bilo jedno predivno iskustvo, jedno od onih koja  vam promijene život.

Dala sam sebi obećanje. Napraviću i ja ovakvu grupu. Želim ovo predivno iskustvo da podijelim i sa drugim ljudima.

Ovo je priča o obećanju koje sam ispunila.

Ovo je priča o ljubavi.

Kada  sam sjela ovo da napišem, odjednom mi se mnogo misli i ideja počelo vrzmati po glavi. Mnogo fotografija. Htjela sam toliko toga da kažem, da prenesem, da podijelim s vama. Jer  toliko toga  divnog ima da se ispriča o ovoj grupi. Jednostavno nisam znala odakle da počnem. I onda pomislim da jednostavno ne postoji način da sve što sam prošla s tim ljudima od septembra do danas spomenem i napišem. I odlučih, napisaću ono što osjećam. Jer, sve se na kraju svodi na to, zar ne?

Zatvorim oči i pomislim na te ljude i osjetim da  se osmjehujem. Onda krenem da mislim o svakom od njih pojedinačno i osjetim da se onaj osmijeh širi, ozaruje mi lice, a zatim srce i dušu. I pitam se, opet, kako tako brzo i lako možemo zavoljeti? Eto, možemo.

Grupa je imala isti plan kao i prethodna: kroz postavljanje ličnih izazova, usvajati nove, korisne navike, pomoću kojih bi smo se oslobodili starih,  loših navika i obrazaca ponašanja koji nam štete. Napredovali smo onako i onoliko koliko je za nas u tom momentu bilo najbolje i  najpotrebnije. Ali napredovali smo, stvarno! Svako za sebe,  a opet zajedno i uz  podršku.

Postavljali smo sebi ciljeve, postizali ih ili nismo, mijenjali li ih, bodrili jedni druge, pratili napredak, tješili, hrabrili. Smijali se i plakali skupa. Družili se. Postojali smo zajedno i još postojimo.

Naslov koji sam stavila na prethodni tekst, “Ono što tražiš, isto traži tebe”, riječi koje se pripisuju Mevlana  Džalaludin Rumiju, su se opet i opet pokazale tako istinite. U život  nam dolazi samo ono  što je odraz nas samih. Tako je jednostavno.

Sve, ali zaista sve što postoji u našem svijetu nam je moglo doći i došlo je zato što predstavlja sliku u ogledalu, sliku nas samih. Onog dijela nas koji je sada došao na red da ga sagledamo i prihvatimo. Bilo da je to nešto što nam se sviđa  ili ne sviđa. To smo mi. To je naš odraz.  A u čemu  se najbolje ogledamo nego u dušama drugih ljudi? Odnos sa ljudima je ono što nas iscjeljuje. Dragi moji drugi ljudi, hvala vam što ste došli u moj život. Volim vas.

Pogledati nekoga i vidjeti ga.  I biti viđen.
Slušati nekoga i čuti ono što govori. I znati da te sluša i čuje.
Biti otvoren ka nekome,  a osjetiti se bezbjedno. Znati da se otvaraš do ranjivosti, a ne bojati se da ćeš biti ranjen. Već naprotiv, postaješ iscjeljen.
Bez  straha biti prvi koji će reći VOLIM TE.
Biti slobodan  da  budeš ono što jesi. Biti autentičan. Biti TI.

Ljudi dolaze u naše živote jer smo ih prizvali. Jer nam trebaju. Jer trebamo mi njima.

Da  li ću  nekad osjećati  nešto drugo, ne znam.
Ali trenutno duboko vjerujem da postojimo kroz druge ljude.

IMG_4084 Mi nismo ostrva na osami. Mi to zapravo stojimo u okeanu mogućnosti. Možemo svjesno  da izaberamo neku od njih. Možemo nasumično  da se  bacimo u vodu.  Možemo da planiramo. Možemo da  mislimo da smo pogriješili. Možemo biti  zadovoljni izborom. Možemo….možemo mnogo  toga.  Ishod  i nije bitan. Jer krajnje odredište ne postoji. Postoji  samo put i svaki je pravi. Jer nas na svakom čeka baš onaj  neko ko nam je potreban u tom trenutku. I svakim istinskim,  iskrenim korakom ka drugom biću  mi smo bliže sebi. Bitno je da zakoračimo.

Ja sam zakoračila u susret ovim ljudima. Tražila sam ih. Pokazalo su da su baš oni bili  “isti” i da su i oni tražili mene. Postali smo ogledala jedni drugima i svi smo vidjeli ono što smo trebali da  vidimo. Ja sam vidjela da su mi ljudi potrebni i da su ljudi ono čemu se najviše radujem u životu.

A radost je ključ!

(Kao što sam napomenila i u prethodnom tekstu, zasluge za sve ovo što ja sada pišem, pripadaju Korneliji Vidović  koja je kreator  programa podrške ličnog razvoja putem facebook grupa:

Kornelia Vidović, Life Coatch.

Facebook stranica “Life coatch Kornelia Vidovic”

Kornelia Vidović je prvi licencirani Heal Your Life trener i Life Coach u BiH po programu Louise Hay, te Health Coach i Pilates instruktor)

Facebookgoogle_plus

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *