Dublin, mačke i Zakon privlačenja

Facebookgoogle_plus

A ja kažem: “I nikad kraja čudesima…”
 A on kaže: “Nikad. To i nisu čudesa. To ih mi tako doživljavamo.”

dublin 2

Odem u decembru 2014. na jednu radionicu. Zvala se “Kreiraj čudesnu 2015.”

Pričali smo o ciljevima, planirali, razmišljali i pisali o tome šta bi smo to željeli za sebe u narednoj godini. Upoznala sam neke divne ljude tamo, s nekima od njih se i sad družim i volim. Naučila sam nešto novo. Neke stvari i pojave u svom životu sagledala nekim drugim očima. Sve u svemu, dan za pamćenje.

Posljednja aktivnost na radionici je bila izrada vision board-ova. Možda se sad pitate šta je to. Vision board je alatka koja vam pomaže da se fokusirate na ono što želite, da pojačate svoje afirmacije i učinite da Zakon privlačnosti djeluje! Ne bih sad da pišem naširoko o tome. Dosta je već napisano, a i ne smatram sebe nekim stručnjakom. Ja sam to shvatila ovako: Odlučim šta želim, nacrtam, napišem i nalijepim to na jedan list papira i na taj način fokus sa “ovo ne želim u životu” prebacim na “ovo želim”. Da vam kažem, tog dana nisam baš ni vjerovala da stvari tako funkcionišu. Ali izrada kolaža mi je bila zabavna, društvo veselo, šta me košta da malo razmišljam “šta bi bilo kad bi bilo?” I napravim ja tako svoj prvi vision board. Uslikamo se svi skupa sa svojim vision board-ovima,  dođem kući, smotam onaj papir u rolnu i gurnem ga tamo negdje u ćošak, iza neke police. Mislim, poslužio je svrsi, zar ne? Zabavila sam se.

Vrijeme prolazi. Dolazi ta 2015-ta, a ja sam potpuno zaboravila na to da je ona planirana kao čudesna. I stvarno mi se nije ni činila kao takva.

Putujem, čitam mnogo, radim jogu, mijenjam navike u ishrani, idem na poredak ljubavi, idem na razne radionice, upoznajem Reiki, upoznajem i počinjem da volim neke nove ljude, razmišljam, učim, trčim, hodam, družim se i dopisujem, volim, stičem nove prijateljice, …

Krajem godine, o tome sam već nešto pisala , počnem sa raščišćavanjem stana. Došao je momenat da se sa lakoćom oslobodim svega nepotrebnog.

Nastupi i 2016-ta. Ništa spektakularno se ne dešava.

I dalje bacam nepotrebne stvari. Dođe na red i onaj kutak. Kutak u kome stoji moja čudesna 2015-ta. Razmotam ja onaj papir.

Gledam. I gledam. Gledam i dalje. Gledam i ne mogu da vjerujem. Sve, ali sve, baš sve se ostvarilo.

Sve što sam poželjela se desilo ili se počelo dešavati.

Sjednem. Gledam tupo ispred sebe potpuno zatečena onim što sam upravo shvatila. Zar je moguće da je baš tako jednostavno?

Traži i dobićeš?

Da vam kažem, nije to ništa spektakularno. Nikakve ogromne količine novca, let na Mjesec ili ne znam ti ni ja šta.

Radi se o nekim normalnim, ljudskim težnjama. Sigurna sam da ima još dosta ljudi koji žele tako nešto.

Da radim više jogu. Da treniram više. Da provodim mnogo vremena u prirodi, u šumi. Da radim posao koji me ispunjava. Da uživam u sitnim zadovoljstvima. Plesu, udobnosti doma, miru. Da se družim više da prijateljicama. Da se zdravije hranim. Da volim i da budem voljena. Da naučim da ovladam mudrošću sadašnjeg trenutka. Da se ne bojim. Da ne brinem. Da se radujem. Da se smijem.

Da se prepustim životu, jednom riječju.

I sve se to desilo. Sve sam to dobila. Sve sama čudesa, koja to zapravo i nisu.

Biti srećan je čudesno normalno.

Trebam li vam reći da sam tada povjerovala i shvatila da zaista jeste tako jednostavno.

I da, ta 2015-ta jeste bila čudesna. I to tek sada shvatam i osjećam. Donijela mi je neke divne trenutke koje nikada neću zaboraviti. Neki novi ljudi su došli u moj život da ostanu u njemu. Neki stari, dragi ljudi su se vratili u moj život. A neki su otišli. I to je sve dobro. I to je sve baš onako kako je meni trebalo.

Čekajte, priča još nije gotova.

Kada sam mojim prijateljicama pričala o ovome, odmah nam je bilo jasno da ćemo sada sve zajedno da iskreiramo budućnost.
I jesmo. Napravile smo jedno nezaboravno druženje puno smjeha, radosti, sjeckanja magazina, planiranja, postavljanja ciljeva, povjerljivih razgovora. Veče puno ljubavi koja pravi razliku. Svi detalji tog družanja ne mogu stati u ovu priču.

I neće.
Meni treba samo jedan da podijelim s vama.

Kada sam počela praviti novi vision board, prve dvije sličice koje sam uzela da nalijepim na njega su bile sličice mačke i psa. Mačka siva tigrasta, a pas rase beagle. Pita me prijateljica: “Pa rekla si da želiš mačku, što će ti slika psa?”
“Mačku želim već dugo, stvarno. Psa od nedavno. Ne mogu da odlučim, pa ću nalijepiti oboje. Neka Univerzum odluči.”
Sutradan, gledam onaj moj vision board, divim se. Jedva čekam da krenem da živim budućnost koju sam za sebe nacrtala. Učini mi se na momenat da je već i živim. Jer ja sam je kreirala, ko kaže da ona ne može da počne odmah!?

Stiže poruka. Univerzum je odlučio brzo i lako.
“Da li želiš da udomiš malu mačku?”
Znam da ima tri, pa pitam koju.
“Sivu tigrastu.”

A Dublin, kako se Dublin iz naslova uklapa u priču?

Moja siva, tigrasta mačka se zove Dublin.

 

  • (Detaljnije o radionici: “Novogodišnja NLP radionica postavljanja ciljeva”, Bojana Blažević, Životni atelje. http://zivotniatelje.com/ )
  • (Više o Zakonu privlačenja, “Traži i dobićeš”, Ester i Džeri Hiks, Abrahamovo učenje)
Facebookgoogle_plus

Page with Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *