Budi pametna

Facebookgoogle_plus

ogledala

Stojim u redu ispred kase.
Znate oni fini, dobro snabdjeveni omanji marketi u naselju? E, takav.
Nije gužva.
A i da jeste, svakako sam dobro  raspoložena.
Ne žurim nikuda.
Uživam u sebi i svojim mislima.
Prozračno ljetnje jutro. Ustala rano. Dosta toga već uradila.
Dok čekam, đuskam uz pjesmu na radiju.
“Stojim ovdje visok k’o tavanice.
Jer moja ljubav za te nema granice.
Ja te volim Milice….”.

Prilazim kasi. Još samo jedna gospođa ispred mene.
Komšinica iz naselja, očigledno.
Znate već, ležerno obučena, samo ceker i novčanik u ruci, izašla da kupi jaja i cigarete.
Neki zastoj. Predomišlja se koje će cigarete, pretura po novčaniku, nervoza neka.
Izvinjava se, nije ponijela dovoljno novca, ne zna kako se to desilo.
“Ma nema veze, komšinice, donijećete sljedeći put”, kaže momak koji radi na kasi, čime dodatno naglašava tu prisnu atmosferu koja vlada u našim prodavnicama, od kada znam za sebe.
“Hvala i izvinite. Ah, kad vidite da sam kao bez glave.”

Uhhhhh! Pomislim. Tako oštro. Samoj sebi.
Vidim ostala joj je kartica na pultu. Skrenem pažnju trgovcu i on je upozori, ona se vrati po svoju karticu. Ode.

I još u mislima kitim nešto tipa: “Nevjerovatno je koliko brzo ljudi postanu ono što sebi govore. Tako valjda kada  ljudi govore da su bez glave, postanu obezglavljeni.”
I baš ispadnem pametna sama sebi.
Plaćam, pakujem se, uzimam i ja svoje cekere i polazim.

“Komšinice, ostavili ste lap-top…”

Ha, ha, ha…

Univerzum vraća narudžbe brzo i precizno.
U skladu s onim kako vibrirate.
Pa tako valjda ljudi koji se čude drugim ljudima, postanu i sami čudni tim istim čudom kome su se čudili.

Uočiti da je neko “bez glave” može samo onaj ko je i sam bez glave.
U opisanom primjeru, JA, očigledno!
Jer u drugima prepoznajemo samo ono što je u nama.
Bilo da nam se to sviđa ili ne.

Bilo da nam se to sviđa ili ne, kažem.
Ogledala nam vraćaju lekcije.
Ako nam se ne sviđa, lekcija je tim važnija.

“I am not what you think I am.
You are what you think I am.”

Pa, eto draga, sastavi se sa svojom glavom.
I nemoj se praviti pametna.
Budi pametna.
Jer znaš ti bolje!

Hvala komšinice na lekciji.

(Stihovi iz pjesme “Mokre ulice”, Dejan Cukić)

Facebookgoogle_plus

Page with Comments

    1. Uh, bas mi je drago da je ova poruka konacno nasla plodno tlo kod tebe.
      Jedva cekam da cujem tvoju novu pricu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *